Intervju

Brigita Luc: Testiramo ‘blockchain’ u Beču kao model za naprednu gradsku upravu

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Početkom 2017. godine u Beču se održala globalna manifestacija posvećena blockchain tehnologiji, što je šefa IT odeljenja ovog grada motivisalo da se uključi u stvaranje blockchain zajednice u prestonici Austrije i kroz pilot projekat ovu tehnologiju primeni na deo javne uprave. Brigita Luc, jedan od članova Gradske uprave Beča, u ekskluzivnom intervjuu za Netokraciju govori o dosadašnjem uticaju blockchain-a na vođenje administracije, pozitivnim i negativnim aspektima, kao i planovima za dalji razvoj.

Kako blockchain menja Gradsku upravu grada Beča? O ovoj temi razgovaramo sa Brigitom Luc.

Godina za nama pokazala je da blockchain nije više samo tehnologija koja služi za podupiranje bezbedne razmene kriptovaluta, poput Bitcoina, Ethereuma i drugih. Švedska je jedna od zemalja koja je najdalje otišla kada je reč o primeni blockchain-a na vlasništvo nad nepokretnom imovinom i procenjuje se da će ušteda na registrovanju kupoprodajnih ugovora, ukoliko projekat zaživi, iznositi i do 100 miliona dolara koje će poreski obveznici uštedeti tim putem.

Sa blockchain-om u ovoj oblasti eksperimentiše i Brazil, a Austrija se od kraja 2017. pridružuje grupi zemalja koje nastoje da iskoriste efikasnost i nepotkupljivost ovog sistema.

Uz podršku kompanije Ernst&Young, njihove savetodavne podrške i transfera znanja, grad Beč je u roku od četiri meseca razvio istraživačko-razvojni projekat primene blockchain tehnologije na javnu upravu i to paralelno sa svim ostalim svakodnevnim obavezama i projektima, ističe za Netokraciju Brigita Luc, članica Gradske uprave Beča:

Magistratsko odeljenje 14 je za razvoj ovog probnog projekta utrošilo 30 radnih dana plus tri radna dana za savetodavne poslove sa našim kompanijskim partnerom. A taj nivo posvećenosti doveo je do toga da će operativni troškovi održavanja servera na godišnjem nivou biti 200 evra.

Više izvora, jedna istina

Kako naša sagovornica kaže, grad Beč raspolaže velikom bazom podataka koja se konstantno razvija i čiji API predstavlja vredan resurs velikom broju privatnih kompanija. Međutim, problem je bio u tome što do sada nije postojala mogućnost da se ustanovi da li neki podatak potiče zaista od grada i kada je došlo do njegove promene, a blockchain je upravo rešenje za to, dodaje Luc. Sama tehnologija zapravo omogućava „razumljive javne dokaze bez centralnog autoriteta“, pri čemu Brigita ističe:

Podaci i dokumenti Grada Beča objavljeni na Internetu dobijaju jasnu identifikaciju u obliku hash vrednosti. Ta identifikacija se memoriše na četiri javna blockchain-a i time podaci dobijaju vremenski pečat. Na našoj stranici Open-Government i na blockchain explorer-ima zainteresovani mogu nezavisno i samostalno da provere da li je neki dokument u određenom trenutku postojao.

Blockchain tehnologija kao deo javne uprave u Beču uvedena je u roku od četiri meseca, a očekuje se i njena dalja primena i u drugim gradovima i opštinama.

Dakle, dinamika funkcionisanja je sledeća: dokument se realizuje i postavlja online. Zatim se vrši njegova identifikacija – uz pomoć SHA256 hash-a memoriše se na javnom blockchain-u i time dobija „vremenski pečat“. Nakon toga, zainteresovani mogu nezavisno i samostalno da provere da li je neki dokument u određenom trenutku postojao.

Idu li javna uprava i blockchain ‘ruku pod ruku’?

Međutim, uprkos ogromnoj uštedi energije i vremena koju ova tehnologija obezbeđuje građanima Beča, javile su se spekulacije koje naglašavaju nespojivost blockchain-a i javne uprave – naime, tehnologija čini upravu zastarelom i nepotrebnom, te na višem nivou primene dovodi u pitanje njeno postojanje:

U Beču ne smatramo da je to opasnost. Javni sektor ne sme da zaostaje, već mora proaktivno da reaguje na nove tehnologije i iskoristi potencijale za dalju optimizaciju i razvoj procesa uprave. Tako je moguće uspostaviti nove usluge i prednosti za građane i smanjiti troškove kroz proces optimizacije – iako to smanjenje nije bio naš cilj.

Brigita dodaje da je cilj blockchain pilot projekta bio da građani dobiju novu uslugu, međutim konkretne novčane uštede nije bilo. Stoga je najveća korist ovog projekta znanje i stvaranje tehnološke baze za dalju primenu ove tehnologije.

Cilj Gradske uprave Beča jeste da se u narednom periodu dodatno osnaži blockchain zajednica i da se stvori tehnološka baza za dalje usavršavanje ove tehnologije.

Naredni korak: Digitalni vaučeri za topli obrok

U principu, kako Brigit navodi, sam blockchain pogodan je za one servise gde manjak poverenja u centralne institucije i gde nedostaje transparentnost. „Na sreću, u Beču to nije slučaj, već se radi o tome da kroz javni sektor sakupljamo iskustvo sa novom tehnologijom, rešavamo pravna pitanja i tako imamo mogućnost da pružimo podršku privatnom sektoru prilikom primene ove tehnologije“. Iako kod primene blockchain-a i dalje postoji nedostatak iskustva, znanja i pravnih okvira koji predstavljaju izazov, ideja Gradske uprave je njena dalja primena u ostalim sektorima javne uprave:

U toku sprovođenja projekta otkrili smo nekoliko drugih potencijala kao što je proširenje na druge gradove i opštine. Mi već planiramo naredne pilot-projekte i naš sledeći poduhvat jeste digitalni vaučer za topli obrok, koji će imati potencijal za uštedu troškova, a korist će i ovoga puta morati individualno da se oceni.

Pred kraj našeg razgovora, Brigit kaže da je do daljeg proširenja upotrebe ovog sistema, cilj Gradske uprave da se dodatno poveže sa lokalnom blockchain zajednicom u Beču, te da stvori tehnološku osnovu uz pomoć koje će podržati razvoj tehnološke industrije. Akcenat ostaje na obukama za primenu blockchain-a, a koliko će sama ideja biti uspešna videćemo već u toku 2018. godine, zaključuje Luc.