Bilbord sa unutrašnjim sagorevanjem

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Domišljat smo mi narod. Bilo da krademo struju, komšijin Wi-Fi ili parkiramo svoje reklame. U narednih par redaka, probaću da vam dočaram jedan fenomen za koji sam poprilično siguran da je mogao da nastane samo na ovim prostorima.

Imdb

Kada je za vreme vladavine radikala u Zemunu (cirka oko ’97.) obližnji parking pretvoren u bilijar bar i u jednu od najukusnijih picerija (šta ću, gori sam od nindža kornjača), malo ko je mogao da zamisli veću zloupotrebu javnog prostora tj. parkinga. Mesto gde su komšije nekada parkirale svoje Golfove „dvice“, ubrzo su zamenili ozakonjeni poslovni objekti sa pratećom baštom i redovnom klijentelom.

Legenda kaže da je vlasnik pomenutog lokala danonoćno čekao na parkingu, te da je blok po blok zauzimao parking mesta kako je komšiluk odlazio na posao. Ma pravi hustler, što bi se reklo u startap svetu.

Što veće, to bolje

Danas pak, čini mi se da je na pomolu novi biznis. Unosan biznis. Košulje kartkih vukuva zamenila je Lacoste elita koja svaki mogući način koristi da se pročuje za njihov bizis – fakultet, školu jezika, vrtić ili pečenjaru. Rukom ispisane reklame zamenila su šarena ceradna platna velikih dimenzija i isto tako upečatljivih fontova. Zaboravite na digital, taj svet i dalje funkcioniše po principu „logo mora biti veći“ – svet u kome je bilbord na prometnoj saobraćajnici dragoceniji od 20 novih mušterija.

Jer kako da pokažete svetu da ste veliki gazda ako vas nema u dimenziji 4×3 metra.

Međutim, bilbord bato košta…

Ne lezi vraže, pamet nam izgleda najbolje radi kada su pare u pitanju. Pa tako i sa bilbordima. Velike metalne konstrukcije i ekipe koje na merdevinama lepe nove OOH kampanje, zamenile su prikolice, rashodovani Tamići i druga prevozna sredstava koja umesto tovara sada „prevoze“ kvazi domišljate slogane praćene upečatljivim fontovima i brojem mobilnog telefona. Oni retki postaviće i svoju Facebook stranicu. Digital bajo moj.

Pa kako i ne bi kada je računica poprilično jasna. Za cenu dvonedeljnog oglašavanja kod jedne od naših najvećih kompanija koja se bavi iznajmljivanjem bilborda, možete kupiti kamion ili još bolje prilikolicu, sastaviti prostu konstrukciju kod vašeg lokalnog dunđera i razapeti reklamu dostojnu parking mesta na najatraktinvijoj lokaciji u gradu. Ukoliko je kamion pak u voznom stanju, vaša reklama može obići i grad! Štaviše, za neke je to postao i biznis.

Ono što definitivno ne možete uraditi jeste skrenuti pažnju nadležnima koji na teren izlaze tek nakon nekoliko prijava, kada ste ustanovi da je vozilo „napušteno“. U takvim slučajevima, čak i one nepokretne reklame dobijaju „noge“, a nakon samo par dana priča kreće iznova. Na kraju krajeva, da li ste ikada videli da Parking servis odnosi kamion?

Upravo tako.

Zašto ja sve ovo pišem? Pravo da vam kažem, ne znam. Čini mi se da sam jedna od retkih osoba koja uopšte i primećuje „bilborde sa unutrašnjim sagorevanjem“. Možda mi je takav način oglašavanja degutantan, a možda sam samo frustriran što ovih dana nema slobodnog parkinga u ulici pa noćima kružim oko zgrade kao pripadnik policije u patroli.

Od svega najmanje žalim kompanije koje se bave izdavanjem bilborda i nekakav potencijalni novčani gubitak. Samo mi je neshvatljivo da ovakve stvari prolaze u 2018. godini.

U centru Beograda.

U gradu u kome je javni prostor postao kolektivno dobro, ali samo na papiru.

Prvo su došli vlasnici lokala, potom i vlasnici mobilnih bilborda. Ko je sledeći?