Direktor Mastercarda za Netokraciju

Broj beskontaktnih transakcija u Srbiji raste – nove metode plaćanja tek dolaze

Sviđa vam se članak?

Preporučite ga vašim prijateljima i kolegama putem društvenih mreža!

Hajde da razmislimo o budućnosti plaćanja. Hoćemo li za nekoliko godina u potpunosti zaboraviti na naše novčanike ili je to samo daleki i nedostižan san? Da li ćemo morati da pamtimo komplikovane šifre i PIN kodove ili će tehnologija to činiti za nas? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja vezana za inovacije u sektoru digitalnih finansija, potražili smo u razgovoru sa Brajanom Morisom – direktorom kompanije Mastercard za digitalna plaćanja na prostoru Centralne i Istočne Evrope sa kojim smo prethodne nedelje porazgovarali u Beogradu.

Pored upotrebe debitnih i kreditnih kartica čija popularnost raste gotovo na svim tržištima u svetu i Evropi, primetan je i trend prihvatanja novih metoda plaćanja koje se pre svega zasnivaju na pametnim digitalnim rešenjima i primeni NFC (Near Field Communication) tehnologije. Beskontaktno plaćanje odavno više nije novostčak 83% korisnika izjavilo je da koristi ovu tehnologiju u supermarketima, a pitanje koje se prirodno nameće jeste kako ćemo plaćati robu i usluge u godinama koje dolaze, kao i da li su našim novčanicima dani zaista odbrojani?

Priliku da potražimo odgovore na naša pitanja dobili smo krajem prošle nedelje kada smo porazgovarali sa Brajanom Morisom, direktorom odeljenja za digitalna plaćanja na području Centralne i Istočne Evrope pri Mastercardu. U prevodu, pravi čovek za naša pitanja.

Mnogi vide Mastercard kao tradicionalnu finansijsku instituciju. Ipak, vi pre svega sebe smatrate tehnološkom kompanijom?

Brajan: To je smer u kojem idemo. Ono što je daleko bitnije jeste promena naše kulture tj. ugla iz kojeg pristupamo kreiranju novih proizvoda i usluga. Digitalna transformacija je izraz koji se danas često može čuti. Jedno je da pričate o tome, a potpuno drugo da se zaista bavite digitalizacijom vaših timova i promenom paradigme unutar odeljenja. To je ono što menjamo i zašto pre svega posmatramo sebe kao tehnološku kompaniju.

Najveći fokus stavili smo upravo na zadovoljstvo naših korisnika jer ono je ključan parametar koji Mastercard vodi ka inovacijama. Istina je da smo internacionalno prepoznati kao kompanija koja radi sa bankama i partnerima iz finansijske industrije, ali mi značajno vreme i resurse ulažemo upravo u shvatanje navika i potreba korisnika naših usluga. Mi smo tehnološka kompanija sa izraženim fokusom na disruption u finansijskom sektoru, pri čemu naše usluge i proizvodi moraju biti sigurni, skalabilni i voljeni od strane naših korisnika.

Odakle dolazi inovacija u Mastercardu? Da li investirate u vaša ‘R&D’ odeljenja ili ste okrenuti sklapanju strateških partnerstva sa startapima?

Brajan: Naša interna odeljenja za inovacije (Labs) danas se nalaze širom sveta i zapošljavaju na hiljade ljudi – od odeljenja u Irskoj, Nigeriji, pa sve do Kalifornije i Nju Jorka. Tu je naravno i Mastercard Start Path program koji će uskoro primiti četvrtu generaciju timova. Upravo ovde, startapi imaju prilike da realizuju svoje ideje sa našim partnerima iz finansijskog sektora koji otvoreno prihvataju inovacije. U najvećoj meri, sveže ideje i rešenja u Mastercard stižu kao miks interne i eksterne razvojne strategije.

Predstavivši domaćoj publici inovacije na polju plaćanja i bezbednosti, Moris je pohvalio tržište Srbije dodavši da korisnici brzo i lako prihvataju nove servise.

Kada već govorimo o inovacijama, ne možemo da ne spomenemo talenat koji smo primetili upravo na području Centralne i Istočne Evrope, a pogotovo Srbije. Fokusirani smo na rad sa lokalnim startapima i tehnološkim kompanijama kako bismo isporučili Mastercardova rešenja koja su još bolje optimizovana za potrebe korisnika na lokalu. Naš radar za inovacije odavno radi na ovim prostorima.

Digitalna privatnost. Slažete se da bismo mogli biti obazriviji na ovom polju? Kako nam tehnologija može pomoći da bolje zaštitimo naš identitet?

Brajan: Apsolutno se slažem, morali bismo biti pažljiviji po pitanju vođenja i upravljanja našeg digitalnog identiteta. Sa strane proizvoda i servisa, korisnici su navikli da se koriste onim rešenjima koja su intuitivna. Mastercard je prepoznao biometriku kao novi revolucionarni sistem za potvrdu identiteta, pri čemu dosadašnja ispitivanja pokazuju da preko 80% korisnika preferira upotrebu ovog sistema naspram šifre ili PIN koda. Biometrika je prirodna, korisnicima je lako da verifikuju svoj digitalni identitet, dok čitava stvar sa sobom nosi visok stepen zaštite – ali i lakoću korišćenja.

U 2016. godini predstavili ste Selfie Pay – biometričku verifikaciju korisnika. Koliko smo daleko od toga da usluge i račune plaćamo ovim putem?

Brajan: Kada govorimo o biometričkoj autentifikaciji korisnika, mi zapravo govorimo o različitim tehnologijama kao što su prepoznavanje korisnika na osnovu fotografije lica, otiska prsta, praćenjem rada srca ili skeniranjem zenice. Iako zvuči kao opcija iz nekog Sci-Fi filma, ova tehnologija danas se nalazi u našim pametnim telefonima i drugim mobilnim uređajima, pri čemu su očitavanja vremenom postala precizna i konzistentna – iskoristiti ih za potvrdu nečijeg identiteta je sledeći logičan korak.

Kretajući se ka komercijalizaciji takvih proizvoda, moramo da shvatimo da je ovo sloj izuzetno visoke zaštite sa kojim su korisnici jako zadovoljni i koji za njih ne predstavlja napor – verifikacija je laka i jednostavna. Nalazimo se na prekretnici da biometrijska verifikacija postane novi standard, poput PIN koda. Blisko sarađujemo sa velikim brojem partnera, a samo nedavno najavili smo i saradnju sa Samsungom na novoj liniji njihovih pametnih telefona.

Iako je Srbija specifična, mnogi kažu da je ovo odlično tržište za testiranje novih digitalnih rešenja – uzmimo za primer Telenor Banku. Koliko je važno da finansijske institucije ulažu u inovacije?

Brajan: Zadovoljni smo reakcijama srpskih banaka koje zaista dele našu viziju o digitalizaciji finansijskog sektora. Većina njih uvela je mogućnost NFC plaćanja i to je odličan primer postepene digitalizacije koja nije agresivna prema korisnicima. Tranzicija od provlačenja kartice do prislanjanja telefona kako bi se plaćanje izvršilo je prirodna – ona korisnicima pokazuje smer u kojem će se inovacije kretati.

Mislim da banke u Srbiji danas dobro razumeju ovaj koncept i da su spremne da razvijaju proizvode koji će bolje iskoristiti digitalno okruženje, ali i koje će se prilagoditi mobilnim potrebama njihovih korisnika. Telenor Banka je odličan primer inovativnog finansijskog rešenja koje je došlo od telekom operatera – nekoga ko dobro razume mobilne potrebe.

Digitalizacija bankarskih usluga, pak, ne može se dogoditi preko noći. To je proces koji traje i kome treba vreme. Mastercard je izuzetno zadovoljan pipeline-om projekata na kojima sarađujemo sa partnerima u Srbiji i ne bi me čudilo da u narednim godinama upravo ovde vidimo najveći rast implementacije digitalnih proizvoda i usluga u finansijskom sektoru.

Kako se Srbija kotira u odnosu na ‘komšiluk’ kada su u pitanju digitalne transakcije?

Brajan: Srbija je jako, debitno tržište. Samo prošle godine zabeležili smo ogroman rast beskontaktnog plaćanja što pokazuje da ovde postoji dosta prostora za dalje inovacije. Korisnici u Srbiji su itekako spremni da prihvate nove proizvode i usluge, a slična je situacija i širom Centralne i Istočne Evrope. To je ono što ovo podneblje razlikuje od Zapadne Evrope, postoji daleko više prostora za rast – kako sa strane korisnika, tako i sa strane banaka. Mastercard je to prepoznao i upravo ovde vidimo nove poslovne prilike.

Šta je najveća prepreka ka daljoj digitalizaciji proizvoda i usluga? Spremnost banaka na promenu, veličina i edukovanost tržišta?

Brajan: To su sve izazovi koje vidimo na velikom broju tržišta. Edukacija korisnika o novoj tehnologiji verovatno je i najveća prepreka ka daljoj digitalizaciji finansijskog sektora. Banke ne mogu samo da lansiraju novu tehnologiju u nadi da će je neko prihvatiti – potrebno je uložiti vreme i resurse u edukaciju krajnjih korisnika kako bi u potpunosti shvatili benefite takvih rešenja, ali i činjenicu da digitalizacija poslovanja sa sobom ne nosi samo jednostavnost plaćanja, već i jedan potpuno nov stepen zaštite. U kombinaciji sa dobrim korisničkim iskustvom, verujem da imamo jedan sveobuhvatan ekosistem čija ćemo najbolja dela tek videti u godinama koje dolaze.